Romantizam - Jovan Jovanović Zmaj "Djulići"

Đulići su intimna lirika o ljubavnoj sreći. Nastala je spontano i lako, iz sopstvenog doživljaja iskrene ljubavi. Ženidba sa Ružom Ličanin, ljubav, porodica, deca, sreća - to su bili podsticaji za ovaj lirski ciklus koji sadrži 73 pesme. Na ziv ukazuje na aktuelnost istočnjačke poezije u pesnikovom vremenu, koju je i sam prebrodio. Ovaj ciklus hronika pesnikove ljubavi: isključiva tema ovih pesama jeste ljubav, ali su pesme nastajale spontano, baš onako kako pesnik objašnjava u LXXI đuliću: "Srce mi je lisno drvo jedan pogled, jedan osmeh koji cvetak trese.

Ovaj ciklus karakteriše velik broj pesama potpuno različitih po formi, obimu, prirodi stiha. Najkraća pesma ima samo jedan katren, dok najduža ima četiri duzena (strofa po 12 stihova); ima strofičnih i astrofičnih pesama - najčešće su katreni, nešto manje ima sekstina; struktura stiha se kreće od trosložnog i četvorosložnog stiha pa do dvanaesterca.

Pevanje u Đulićima je odmereno, uzdržano, čedno i pristojno - nema čulnih eksplozija, nema senzualnosti, ljubavnih ekstaza. O ljubavi se peva smerno i krotko; osećanja su smirena i plemenita, sve u duhu patrijarhalne sklonosti; baš zato iz njega zrači ljupkost i umiljatost. Uz sve to, iskazivana ljubav prema ženi je snažna, iskrena i doživljena - to je idealna ljubav u idiličnoj atmosferi. Jezik je jednostavan, bez kićenja i bez jakih reči ili patosa.

Lirski subjekt će izraziti svu svoju bezmernu ljubav različitim prevodima i jednostavnim pesničkim slikama. On peva o tome kako je bio "pola srca, pola kamen", ali je ona "kamen naučila ljubit, goreti". Ne može a da se ne uplete ljubav prema domovini, ali samo da se pokaže snaga ljubavi prema dragoj:

" Voleo sam Srpstvo milo,
Većma nego sama sebe,
Ali sad mi je stomilije,
Jer u njemu nađoh tebe."

"Mesečina, al' Meseca nema:
Moja mila zelen venac snila,
Pak se malo u snu nasmijala,
Od toga se ponoć zasijala."

"Može l' Sunce sjati
I u mirnoj noći?"
Odgovor će dati
Tvoje crne oči."



Pesnik nema zlata ali zato ima "pesme biser dragoj oko vrata/saviće se biser oko zlata. Saviće se triput oko vrata, što preteče, nek u nedra teče, što ostane, nek u nedra pane... Ali on ima za dragu pesme koje svet ne može da čita: te su pesme bolje, lepše i čistije pa "te s' ne dadu ispevati" - njih samo duša duši šalje.

Đulić XVII (Kaži mi kaži) izražava snažnu ljubav koja izaziva nedoumicu lirskog subjekta kakvo ime da da svojoj dragoj. Ime i nije sporno, jer nabrajanje mogućih imena (DIKO, SNAGO, LANE, MOJE BLAGO, DUŠO, MOJE DRAGO) pokazuje da su to sve mila "imena i lepa, kojima Srbin svome zlatu tepa". Želja je prevelika da se nađe baš ime "što još ne ču svet". Oduševljenje, ushićenost i napetost u traženju najlepšeg imena praćeni su dinamičnim ritmom koji je uslovio kratke stihove ditiramske pesme - peterca i šesterca. Spomenuta jednostavnost i lakoća pevanja i stihovanja u ovoj pesmi su dobili najdublju potvrdu.

Nežnost i ljupkost zrači iz đulića XXXIII (Tijo noći): lirski subjekt se obraća noći tražeći tišinu jer "moje sunce spava". Nežnost i ljupkost izražena je prije svega TIJO mesto (tiho): glasovnom strukturom sugerišu tišinu i odsustvo zvuka : međutim oblik "tiho" koji je emotivno neutralan, poseduje emotivni predznak: blizu je dječjeg načina izgovora, to je oblik kojim se tepa.

Đulić XIV (Ljubim li te... il' me sana vara) donosi promene u sadržini, versifiaciji i ritmu u odnosu na već spomenute đuliće. U sadržini pesme je pitanje ljubavi - da li je ona stvarnost ili samo san i privid. Ovo pitanje razvijeno je u šest sintaksičko - intonacionih celina koje čine složene rečenice od tri i više prostih rečenica. Osnovu sintaksičkih celina čine rastavne rečenice upitne intonacije - to su ključni ili noseći stihovi jer se u njima pitanje i relativan (mogući) odgovor, dakle osnovni motiv, a u ostalim stihovima dopunski motivi koji se nastavljaju na motive rastavnog člana ili su nezavisni motivi alternacije:

Ljubim li te... il' me sanka vara,
Ljubim li te... il' me duša vara,
Ljubim li te... il' me bezum ganja,
Ljubim li te... il' ljubavi nije,
Ljubim li te... il' mene nema,
Ljubim li te... il' nema sveta.

Ovoliko anaforsko ponavljanje pitanja "Ljubim li te..." naglašava ne nedoumicu, sumnju ili nesigurnost, nego uverenost u postojanje ljubavi, u snagu te ljubavi koja nije dobila odgovor. Anafore sugerišu upornost lirskog subjekta da svoju ljubav ostvari, odnosno da se sam uveri da je njegova ljubav uslišena i da to nije ljubav samo jednog nego dva bića. San o ljubavi može biti samo san i pusta želja; ono što duša želi samo je deo koji nije još ljubav nego slutnja. Ljubavni zanos je doveo lirskog subjekta do granice bezuma koja otupljuje vid i osećanja, moć sagledavanja i razmevanja. Sumnja u uslišenost ljubavi oličena je u zmiji - laž, pretvaranje , podmuklost. "Ljubim li te... ili mene nema, ili tebe, - nas nijedno nema" - pitanje o postojanj u ljubavi je izlišeno: ako nema ljubavi nema nekoga od njih ili oboje, pošto su oni tu, ljubav je stvarnost. Dokaz o postojanju ljubavi je činjenica da ima sveta, ima sunca, rose i cveta - ima života, a bez ljubavi nema ni života.

Pitanja:

1. Zbog čega i zašto je J.J. Zmaj odlučio da iznese svoja intimna osećanja i podeli ih sa javnošću?

Posle ženidbe sa Ružom Ličanin Zmaj je osetio toliku ljubav, osećanja i sreću da je odlučio da ta svoja osećanja iskaže kroz svoje pesme namenjene njegovoj ženi i da ih podeli sa ostalim svetom da i oni vide i osete njegova osećanja, a pre svega da vide da takva idealna ljubav zaista postoji u idealnoj atmosferi.

2. Kakvu je ljubav Zmaj osećao prema svojoj ženi i da li je moguće da neko doživi tako intenzivnu ljubav kao što je Zmaj doživep?

Zmaj je prema svojoj ženi osećao pravu istinsku ljubav, punu čistote i nežnosti, istinskih osećanja koja ne može svako da doživi, jer takvu idiličnu ljubav doživljavaju samo neki pojedinci čistih i iskrenih osećaja poput Zmajevih.

3. Da li je Zmaj bio sasvim siguran u svoje osećaje ili je imao sumnji da je reč samo o snu, a ne o stvarnosti?

Zmaj je bio sasvim siguran u svoje osećaje prema svojoj dragoj kao i u postojanje te ljubavi koju oseća prema njoj. Nije ispoljavao nikakve sumnje nego samo još veću uverenost u snagu i postojanje njegove ljubavi.

4. Da li narodna poezija ima uticaj na Zmajeve pesme?

Narodna poezija ima veoma velik uticaj jer je njegovo iskazivanje ljubavi prema sopstvenoj ženi odmereno, uzdržano, čedno i pristojno bez iskazivanja ljubavnih ekstaza. Njegova su osećanja tako smirena i plemenita i iskazana u duhu patrijarhalne sklonosti.

5. Šta je ustvari za Zmaja ljubav?
Ljubav je ustvari dokaz o postojanju sveta, sunca, rose i cveta da ima života, a bez ljubavi nema ni života.

Esej


Ljubav?
Šta ustvari znači ljubav?
Zašto su neki zbog nje srećni, a drugi uplakani?
Mnogi pokušavaju da odgovore na ova pitanja raznim objašnjenjima i dokazima, ali to nije dovoljno. Ljubav nije to što oni kažu neko ti se svidi izađete, dobro se provedete i gotovo.
To nije ona prava ljubav o sanjaš i čitaš u bajkama, to nije ona ljubav za kojom tragamo.

Zar niko na ovome svijetu nema neku definiciju ljubavi kako ona nastaje, kako se rađa?

Izgledalo je da to zaista ne postoji, da prava ljubav ne postoji, da je niko nije doživeo, laž. Jeste, tu je ljubav doživeo neko, ko ju je podelio sa nama željnim toplih i iskrenih osećanja. Taj neko je naš pesnik koji u to osećanje veruje, jer tačno je to da je ljubav ustvari dokaz o postojanju života.

J. J. Zmaj je jedan od najiskrenijih penika koje sam do sada čitala. On nam je u svojim Đulićima objasnio, dao definicijuprave istinske ljubavi. Ljubavi koja je bezuslovna, čista, iskrena, puna idile i sreće. Fascinirano je videti da neko može da tako voli. I to samo jednu osobu i da je za nju spreman da uradi sve. To je ta ljubav koju želi svako od nas da doživi, da je oseti na sopstvenoj koži, a ne samo u snovima. Ovo je ljubav koja bi terala svakog napred, podsticala onoga ko je zastao da nastavi dalje, davala snage nama onda kad nam ide sve loše. To osećanje ljubavi zaslužujemo svi mi da osetimo, a posebno oni koji u to osećanje veruju, jer tačno je da je ljubav ustvari dokaz postojanja života.

Stihovi:


"Pune oči žara;
puna usta slasti,
mirisava nedra
puna bujne slasti"

"Rasplamtela si ljubav,
i izmislila sjaj -
zadahnula si cveće,
povratila si maj".

"Mesečina, al' Meseca nema;
moja mila zelen venac snila,
pak se malo u snu nasmijala, -
os toga se ponoć zasijala."

"Ti si kamen naučila
ljubit, goreti,
a srcu mi date krila
srce odleti"

"Odletelo nebo, raju,
Bogu, Svetlosti,
večnoj zori, večnom maju,
večnoj radosti."

Devojčice, nemilice mala,
što si mi srce svoje okovala?
Nije ono sirotanče krivo
što sam tebe na mom krilu snivo,
željan bio pa te zagrlio,
prehitrio pa te poljubio."

"O, pogledaj zvezde jasne,
o, pogledaj noći tije,
o, nasloni milu glavu
tu gde srce moje bije."

"Tebi, cvete, tebi pevam, -
pa je dosad nisam pevo.
Ti si mene raspevala,
što je tvoje, tebi evo."

"Može l' sunce sjati
i u crnoj noći?
Odgovor će dati
tvoje crne oči."

"Nebo gori, zvezde gore,
sve na zemlji spi,
samo ljubav nema sna,
a s njom ja i ti."