Tematska širina romana Tematska širina Ane Karenjine je tolika da se s pravom kaže da nema nijedne oblasti iz života života ruskog društva iz sredine druge polovine 19. veka koja nije na neki način prisutna u romanu.
Nosilac najviše vlasti ruskog političkog i delimično ekonomskog sistema još uvek je plemstvo, koje je u prvom planu Tolstojevog romana. Pisac ga je posmatrao na tri različita plana: u akcijama državnih organa koji nastaje da zakonskim merama utiču na tokove političkih i ekonomskih odnosa, u moralno-religioznoj hipokriziji kojom ono nastoji da usmeri budućnost Rusije, i u pokušajima prilagođavanja procesima koji vode ka postepenom menjanju društvenih odnosa.
Ovaj složen proces jedan od centralnih likova romana, Konstantin Ljevin, ovako doživljava:''...krivo mi je, i vređa me, kad gledam osiromašeno plemstvo, kojem ja pripadam, i, bez obzira na izjednačenje staleža, veoma volim što mu pripadam... a osiroćivanje nije ugled raskoši,raskoš ništa ne mari, proživeti gospodski, to je plemićki posao, to samo plemići i umeju. Sada, seljaci oko nas kupuju zemlju, i meni to nije krivo. Gospodin ništa ne radi, seljak radi, i potiskuje dokonog čoveka. Tako i treba. I ja se od srca radujem za seljaka. Ali me vređa kad vidim da je osiroćavanje plemstva usled nekakve, ne znam kako da kažem, nevinosti. Ovde,zakupac Poljak kupio, u pola cene, od gospođe koja živi u Nici, divno imanje. Onde, daju trgovcu pod zakup hektar zemlje koja vredi deset rubalja, za rublju...''
Proces izgradnje buržuaskih društvenih odnosa morao je duboko da potrese sve što je činilo feudalnu plemićku Rusiju. Da bi prikazao ove životne suštine, Tolstoj se u Ani Karenjinoj najčešće bavi sudbinama plemićkih porodica.
Osnovni motiv koji pokreće najveći broj predstavnika ove klase je karijerizam. Probiti se što više, po svaku cenu i svim sredstvime-to je životni cilj brojnih Tolstojevih junaka u ovom romanu.
Da bi pokazao kako se ''sve pobrkalo'' u redovima ruskog plemstva, Tolstoj je to plemstvo podelio na nekoliko grupacija, delimično na generacijskom principu, ali dobrim delom na osnovu religiozno-moralne sfere.
''Duhovni život toga sveta manifestovao se u jednoj vrsti hipokritske religije što nije imala ničeg zajedničkog sa tradicionalnim ruskim predatavama o religiji ,koja se izražavala u liturgiji i bdeniju u Udovičkom domu gde su se mogli susresti poznanici, i u učenju napamet...staroslovenskih tekstova...To je bila nekakva tajanstvena religija, koju su ispovedali ljudi koji više ništa nisu želeli, ni za čim nisu žalili, razočarani ljudi...''
Budući da se ruski oficirski kadar regrutovao skoro isključivo iz redova plemstva to ni oficirska sredina nije mogla biti moralno uzvišenija od klase kojoj je pripadala. Osnovni interes oficirskog sveta u Ani Karenjinoj su žene, piće, konji, mundiri, epolete, karijera. Istina, njima ne manjka hrabrost u ratu, ali u miru oni izmišljaju najneverovatnije zabave.''... Jedina moralna kategorija koja je u toj sredini je neko svojevrsno drugarstvo i jednakost u raspusnosti, međusobno poverenje i neka čudna otvorenost u međusobnim odnosima, možda čak i jedini oblik iskrenosti u cijelom tom velikosvetskom društvu.''
Ali ima u ovom svetu i časnih, umnih, pametnih, vrijednih ljudi koji se bave naukom i umetnošću, ekonomikom i politikom. Tolstoj vidi stvaralačke snage i veruje u budućnost ruskog društva; samo, po njegovom shvatanju one nisu u redovima ni petrogradskog ni moskovskog plemstva već na ruskim poljima.
Lik Ane Karenjine
Fabula romana Ana Karenjina je žena visokog državnog službenika Alekseja Karenjina. Njihov odnos je korektan, ali bez emocija. Roman počinje Aninim dolaskom u dom Stive Oblonskog, Anina brata. Stivina žena Doli je baš saznala da ju muž šara, te to izaziva rzdor u obitelji. Ana uskače kao diplomat i uspjeva izgladiti situaciju. Ana upoznaje Vronskog, koji ne taju svoje osjećaje, ali ona se boji veze i vraća se u Mokvu. Vronski se po prvi put ozbiljno zaljubio, te ju prati. Oni se počinju redovito viđati, te se Anin muž pobuni protiv toga. Unatoč tome Ana se nastavlja sastajati s Vronskim i uskoro zatrudni. Vronskom to otkrije neposredno pre konjičke utrke i on umalo pogiba. Njezina uplašena reakcija je javno pokazala njene osjećaje i mužu priznaje svoju ljubav. On traži samo formalni brak, te udaljava Vronskog od Ane. Ana raža i u bunilu traži muža oprost. On joj opražta i prihvaća dete. Kada se oporavila Ana se vratila Vronskom i kako joj muž ne želi dati sina, uzima kćerku i s Vronskim odlazi u Italiju. Kada se vratila, ulazi u kuću gde doznaje kako je službeno mrtva. Pokušava se s Vronskim uklopiti u društvo koje ih ne prihvaća, te zato odlaze na selo. Tu Vronski žrtvuje karijeru zbog Ane i postaje mrzovoljan zbog toga. Posebno ga muči to što se njegovo djete zove Karenjin, te traži od Ane da se rastavi. No muž joj ne želi dati rastavu. Ana se sve više otuđuje od Vronskog i na kraju se baca pod vlak, a Vronski se prijavljuje u vojsku, te odlazi u rat.
Levin je seoski veleposjednik, jednostavan čovjek, koji voli prirodu i Kiti. Kiti pak gleda Vronskog i kada Levin napokon skupi snagu ona ga odija. Kada shvaća da je Vronski potpuno nezainteresiran za bilo kakvu ozbiljniju vezu, ona se razboli i odlazi i njemačke toplice, gde se oporavlja. Nakon povratka Vronski ju ponovo prosi i ona se udaje za njega. Njihov brak je čvrst i postojan. žive u miru i sreći, a zadnja poglavlja knjige posvećena su Levinovim religioznom uvjerenjima.
Tolstoj u stvari suprostavlja burnu i strastvenu kratkotrajnu vezu, mirnom i postojanom braku.
"Osveta je moja i ja cu je vratiti. "
Radnja romana smestena je u sedamdesete godine devetnaestog stoleca, u bogate krugove petrogradskog društva. Paralelizam radnji: sretan brak Ljevina i Kiti te tragicna veza Vronskog i Ane, pisac koristi kao komentar jedne drugoj. "Sve sretne porodice lice jedna na drugu, svaka nesretna porodica nesretna je na svoj nacin". Tom recenicom Tolstoj zapocinje roman.
Ana dolazi u kucu svog brata Stive Oblomskog ne bi li pokušala spasiti njegov brak. Stivina žena Doli saznala je da je muž vara s guvernantom. Ana uspeva pomiriti strane. Ana je razumna žena, dobra majka i supruga, lepa i šarmantna, pleni pažnju društva. Ana je u braku sa Aleksejem Aleksandrovicem Karenjinom, službenikom državne službe, hladnim i ugladenim covekom. Njihov brak je korektan, pun razumevanja ali nema ljubavi. Aninu strastvenost guši njegova racionalnost i odmerenost. Radnja romana zaplice se plesom organiziranim za petrogradsko visoko društvo.
Kiti, mlada Dolina sestra, dolazi na ples ocekujuci pažnju grofa Vronskog i skore zaruke. "Ana nije bila u ljubicastoj, kako je to Kiti svakako htela, nego u crnoj, duboko izrezanoj baršunskoj haljinikoja je otkrivala njena kao u staroj slonovoj kosti izvajana ramena i grudi i punacke ruke s tankom sicušnom pesti. Citava je haljina bila opšivena venecijanskom cipkom. Na glavi joj je, u crnoj posve prirodnoj kosi bio strucak macuhica, a isto tako i na crnoj traci pojasa sredbelih cipaka. Na izvajanom krepkom vratu bila je niska bisera". Ples je bio veliko razocaranje za Kiti i neslucen ushit za Anu. Kiti se povukla razocarana jer je Vronski plesao sa Anom i njegove su je oci sledile. Kad je Ana uvidela zaljubljenost u ocima Vronskog žurno napušta ples pre vecere i drugog dana putuje iz Moskve. Vronski, koji se prvi put zaljubljuje, sledi je istim vlakom i otvoreno joj sapoštava svoje namere. U Ani je pobudena strast davno zatomljena njezinim racionalnim brakom i ona se nece moci suzdržati otkrivši ponovo u sebi ženu. Ana i Vronski cesto se vidaju. Glasine se šire. U pocetku se veza odobrava jer je prirodno da dame imaju nekog za flert, ali kad to postaje ozbiljno bivaju osudeni. Karenjin moli Anu da prikrije vezu zbog skandala koji bi ocrnio njegov ugled. Ana ostaje u drugom stanju i to saopštava Vronskom, neposredno pred sudelovanje u opasnoj konjickoj utrci. Vronski nesmotreno pada sa konja. Anina reakcija potpuno odaje njene emocije pred licem javnosti. U kociji, na putu kuci ona priznaje mužu svoju vezu i brani svoju ljubav. Karenjin pristaje na formalni brak. Vronski je nagovara na razvod. Ana razdirana moralnim dilemama rada devojcicu i u bunilu moli muža za oprost. Karenjin prihvata dete kao svoje. Vronski se pokušava ustreliti. Ana nakon toga raskida sa mužem i odlazi s Vronskim živeti u Italiju. Muž joj ne dopušta uzeti sina sa sobom, kojeg sam osobito ne voli ali to cini iz pakosti. Vronski napušta karijeru u vojsci. Iz Italije ce se vratiti u Rusiju jer Anu proganja cežnja i griža savest prema sinu. Upada u kucu muža i odlazi k decaku. Otkriva da je sinu receno da je ona mrtva. Vronski ce u Rusiji biti rado viden u društvenim krugovima, no ona ce doživljavati poniženja i gotovo javnu osudu kad se pojavila u operi. Na kraju se povlace na seosko imanje gde vode ekstravagantan život.
Medutim njihov odnos postaje sve mracniji, nesvesno osuduju jedno drugo zbog propuštenih prilika. Vronski je zlovoljan što je žrtvovao karijeru. Nezadovoljan je i cinjenicom da njegova kci nosi ime Karenjina i traži od Ane da se službeno razvede. Karenjin, koji je u meduvremenu potpao pod uticaj grofice Lidije Ivanovne, ne pristaje na razvod. Ana cezne za sinom, ne može dobiti razvod, postaje razdražljiva, sumnjicava, patološki ljubomorna osecajuci njegovo rastuce nezadovoljstvo. Podsvesno kažnjava Vronskog zbog odvojenosti od svega na što je navikla. Vodena histerijom i teškim psihološkim stanjem baca se pod voz. Vronski, užasnut tragicnim krajem svoje ljubavi, dobrovoljno se prijavljuje u srpsko-turski rat. Uporedo, kao komentar ove veze pratimo u knjizi razvoj veze Kiti i Ljevina. Kiti koja je razocarana nakon plesa, nadajucci se sve vreme brcnoj ponudi grofa Vronskog, razboljeva se. Odbila je prošnju Ljevina, a sad uvida da je Vronski ne namerava oženiti. Lecnici njenoj iscrpljenoj duši nalažu putovanje u inozemstvo. U lecilištu u Njemackoj ona se sasvim oporavlja od ljubavnih boli i zaboravlja na Vronskog. Kad ju Ljevin ponovo prosi, ona prihvaca. Njihov brak je vrlo zreo, postojan i lep. Ona rada sina Dimitrija. Kiti pokazuje svoju snagu i kvalitete negujuci umiruceg Ljevinovog brata Nikolaja. Ljevin je ideološki zamišljen Tolstojev pogled na svet oko sebe. I kroz njega ce Tolstoj najplasticnije izneti svoja shvacanja i misli. Posle vencanja on se traži, pokušava usmeriti svoje eticke stavove, u duši skeptik on romanom doživljava preobrazu i izranja kao nadahnuti vernik. Ljevin ovde dozivljava mir sa samim sobom, pronalazi smisao i znacenje života.
Ulazak Ane Karenjine u romanesknu pricu dolazi posle Oblonskih, Kiti, Ljevina i Vronskog. I tek što je ušla Ana se pokazuje kao licnost protuvrecnih postupaka, misli i osecanja-upravo onakva kakva ce biti tokom cele romaneskne price. Ona osvaja Dolinu decu;simpaticna je Kiti;osetice tugu što je daleko od sina;ocenice Vronskov dolazak na vrata Oblonskih kao ružan postupak.
Ali ce na balu osvojiti Vronskog, izazvace kod Kiti ljubomoru("Jest, u njoj ima neceg strašnog, demonskg, i u isti mah bajnog"-Kiti). Ana ce pravdati sebe zbog Kitine ljubomore:"Ali , veruj da ja nisam kriva, ili sam kriva samo malo", ali ni sama ne veruje svojim recima. Kad je ušla u voz za Petrograd, odahnula je pri pomisli da ce sutra videti sina i muža i da ce njen život"poteci lep, uobicajen, na stari nacin", ali kad se vrati kuci, i sin i muž izazivaju u njoj osecanje nalik na razocaranost. "Ali sve vecma ju je obuzimalo osecanje stida". Kroz celi roman ona ce se raspinjati izmedu uverenja da ništa nije kriva i nekog potmulog osecanja, koje ponekad provali iz nje, da je kriva i grešna. tolstoj je vrlo plasticnom slikom punom simbolike opisao susret Ane i Vronskog na jednoj usputnoj stanici na putu za Petrograd. I ako je sebi govorila da je Vronski za nju samo jedan od stotine mladica koji se svuda srecu i da ona nece sebi dozvoliti ni da misli o njemu, sada je "obuze osecanje radosnog ponosa". Njegove reci da putuje da bi mogao biti tamo gde je na jer drukcije ne može, doživljava kao"baš ono što je želela njena duša, ali cega se bojao razum". Njihovi odnosi postajali su sve jasniji sredini u kojoj su se kretali, ali i Karenjinu koji odlucuje da ženu opomene. ona tu opomenu prima sasvim hladno. Recice Vronskom:"Sve je svrseno. Ja nicega više nemam, osim tebe. upamti to. ". I ako izgovara reci koje unose naglu promenu u njenom životu i oznacavaju put pun neizvesnosti, koji prihvata svesno i s radošcu, u njoj živi misao o grehu i krivici i javlja se stid. Priznace mužu:"Ja ga volim, ja sam njegova ljubavnica, ja ne mogu da podnesem, ja se bojim, ja vas mrzim. . . Radite sa mnom šta hocete". Posle toga osecala je neprijatne poglede okoline, prikrivene osmehe, ružne komentare. Shvatila je sav užas svoga položaja, bolelo ju je nerazumevanje sredine: "Ne znaju kako je on osam godina gušio moj život, gušio sve što je bilo u meni živoga, da nijedanput nije pomislio da sam ja živa žena kojoj je potrebna ljubav. Ne znaju kako me je na svakom koraku vredao, i posle toga bio zadovoljan sobom. Zar se nisam starala, starala svim silama da opravdam pred sobom svoj život?zar se nisam trudila da ga volim, da volim sina kada se vec muž nije mogao voleti?Ali, došlo je vreme, ja sam razumela da više ne mogu sebe obmanjivati, da sam živ stvor, da nisam kriva što meje bog takvu sazdao, da mi je potrebno da volim i da živim. "na je glavni junak romana bez obzira što svojim aktivitetom i psihološkim preživljavanjima nema odgovarajuce mesto u svim delovima romana. Široka je lepeza razlicitih mišljenja o njenoj krivici-od onih koji ukazuju na krivicu ove junakinje za svoju sudbinu do onih koji u Ani vide žrtvu lažnog morala sredine u kojoj je živela. Ona je izraziti individualista:robuje emocijama, vrlo retko postavlja pitanje svojih porodicnih i materinskih obaveza. Ljubavi i licnoj sreci podreduje sve:za nju je ljubav=život. sebicna je jer traži od Vronskog da zapostavi porodicu, prijatelje, službu-da bude samo njen. Sebicna je jer radi sopstvene srece unesrecuje sina i muža.
Ana je grešnica po onome što je ucinila, što je nanela bol mužu i sinu, ali je ona pre svega nesrecna žena.
VronskiVronski važi za vrlo prijatnog i dobrog coveka, obrazovanog i inteligentnog, ;bogatog, svetskog i sredenog coveka, veoma pristupacnog i milog. U njegovoj pojavi bilo je lepote, odlucnosti , jednostavnosti i elegancije. Ponašanje je bilo prirodno, osmeh iskren, pogled prijateljski. Kada je sreo Anu u njemu se nešto naglo promenilo:ni jedna žena nije mogla dublje da ga zainteresuje, naklonost prema Kiti je samo flert i igra, a sada, pošto je upoznao Anu, bio je spreman "da ide tamo kuda i ona , i da svu srecu života, jedini smisao života nalazi sad samo u tome da vidi nju i da je cuje. "
Neprestano se secao svih poza u kojima ju je video, svih njenih reci, u njegovoj mašti stvarale su se slike buducnosti koja može doci, i zbog koje mu je obamiralo srce. Anina bolest posle porodaja pogada Vronskog u toj meri da sav ocajan place; još više ga pogada plac Alekseja Karenjina i njegovo potpuno praštanje Ani i njemu. "Osecao se postiden, unižen, kriv, i lišen mogucnosti da spere svoje uniženje". Osecao je njegovu visinu i svoje uniženje, njegovu pravednost i svoju nepravdu. Sve to je ucinilo da svoj poraz u ljubavi i životu razreši samoubistvom-pucao je u sebe. Prezdravio je, zatekao Anu živu, potpuno joj se predao. Podneo je ostavku u puku i otputovao sa njom u inostranstvo. Opet pocinju nesuglasice . Vronski je bio na dvostrukim mukama:Ana je postajala sve nervoznija, njegov trud da održi sklad bio je sve uzaludniji. Pokušace da umiri njenu bolesnu ljubomoru koja je želela da ga sputa, da ga zadrži u kuci, da nigde ne odlazi. Lik Vronskog je bio neophodan da bi se izgradio siže o udatoj ali izgubljenoj ženi. U romanesknoj prici on je više žrtva Aninih hirova nego što je vinovnik njene nesrece. Njegova greška je u tome što je sebi dopustio ljubav prema udatoj ženi.
KarenjinAleksej Karenjin ulazi u romanesknu pricu istovremeno kada i Ana Karenjina. Pisac ga ne zapostavlja, skoro paralelno prati Anu i njega. Karenjin se sagledava i sa tacke gledišta Ane Karenjine, Stive Oblomskog , Serjože, posluge.
On je radan, posvecen poslu, odgovoran; iako ima visoku državnu funkciju nije birokrata. Odgovoran je i stabilan: nije izbegao ženidbu sa mladom devojkom a mogao je jer je bio na vlasti. Porodica je za njega životni princip;za ocuvanje porodice i porodicnog ugleda spreman je da prede preko Anine avanture. On je stalno bio spreman da preko svega prede cutke, a kada je Ana pocela da mu prkosi i vreda ga , spreman je da uzvrati ravnom merom-da joj ne da razvod i time joj onemoguci brak sa Vronskim.
Karenjin je ne srecan covek. On je ucinio Anu nesrecnom jer se udala za starijeg coveka-ali to nije bila njegova volja, njegova ženidba nije bila prisila nego moralni cin odgovorna i poštena coveka. U mnogim situacijama Aleksej Karenjin je po moralnoj doslednosti i nesebicnosti iznad Ane Karenjine.
LjevinLik Konstantina Ljevina ostvaruje se u romanu na tri plana:intimnom, društvenom i filozofskom. Na intimnom planu je ljubav prema Kiti, poraz u toj ljubavi, razocaranje, oživljavanje ljubavi, borba za Kiti, brak.
Na društvenom planu Ljevin je seoski plemic: živi na selu, bavi se gazdinstvom, teži da unapredi rad na zemlji, prezire državnu službu.
Na filozofskom planu Ljevinov lik se ostvaruje kroznjegove misli o životu i svetu i kroz moralne dileme koje ga muce od pocetka do kraja romaneskne price.
Naslov: Realizam - Lav Nikolajevič Tolstoj "Ana Karenjina" 
Uto Dec 14, 2010 8:19 am
