Lav Nikolajevič Tolstoj

Lav Nikolajevič Tolstoj, pored Dostojevskog, važi za najvećeg predstavnika ruskog realizma i jednog od velikana svijetske literature.
Rođen je 1828. godine u Jasnoj Poljani ,u grofskoj porodici. Ostao je siroče u devetoj godini života, odgojen je i obrazovan kod tetke. Godine 1844. upisao je Sveučilište Kazan gde je na njega veliki uticaj izvršio francuski pisac Žan-Žak Ruso. Napustio je sveučilište 1847. godine bez diplome. Njegova karijera kao pisca počinje 1852. godine. Godine 1851. uključio se u rat prateći svog brata Nikolaja.
Vojsku napušta 1855. godine i tada putuje po Evropi. Tolstojev brat umire 1860. godine od tuberkuloze i tom tragedijom Tolstoj biva duboko pogođen. Kasnije je smrt Nikolaja, Tolstoj rekonstruisao u svom delu ''Ana Karenjina'' i to u liku Ljevinovog brata koji se isto tako zvao Nikolaj.
Godine 1862. Tolstoj je oženio Sonju Andrejevnu Ber. Od tada piše svoja najznačajnija dela: ''Rat i mir'' od 1864. do 1869. godine, a ''Anu Karenjinu'' završio je 1876.
Izjavio je da je oduvek želio napisati knjgu o savremenom životu. Brak bi bio glavni problem, a preljuba zaplet radnje. Upravo to ostvario je u svom remek delu ''Ana Karenjina''. Preljuba je greh koju je sam Tolstoj učinio i tako napustio svoje dete, a kasnije se osećao krivim zbog toga čina. Sve se to jasno vidi i u glavnom liku, u Ani Karenjinoj. Anom je Tolstoj želio prikazati svoju tamnu stranu. Likom Ljevina prikazao je sebe, a lik Kiti je zapravo ogledalo njegove žene Sonje.
Koliko je bio iznad svog vremena vidi se po tome što je osuđivao surovu eksploataciju ruskog kmeta i parazitizam plemstva, što je sa kmetovima kosio, obrađivao zemlju, za njihovu djecu otvarao škole, sam učio kmetovsku djecu i za njih pisao knjige. Zato su ga mrzili i ogovarali, a mnogi iz redova plemstva bili su njegovi neprijatelji. Nezadovoljan vremenom i društvom u kome živi, stalno u sukobu sa svetom i ljudima iz neposredne okoline, 1910. godine ostavlja Jasnu Poljanu u nameri da pobegne od svega što ga je okruživalo, ali na železničkoj stanici Astapovo, umire u staničnoj zgradi. Imao je više od osamdeset godina.



Njegova dela:
triologije-Detinjstvo(1852), Dečaštvo(1854) i Mladost(1857); romani- Rat i mir(1863-1869), Ana Karenjna(1873-1877), Vaskrsenje(koje je radio punih deset godina); poznate su mu Sevastopoljske priče, istorijski roman Hadži Murat, dela Živi leš i Krajcerova sonata.