КОМЕНТАР НА МОЛИЈЕРЕВО ДЕЛО "ТВРДИЦА"
И махнито весела, и барокна комедија, прављена од тананијег материјала и маштом протканог ткања, ограничавају се на комику заплета и ситуација, а личности обично имају врло мало индивидуалности и карактера да не би на овај или онај начин оставили утисак смијешних или гротескних марионета. Молијер није одбацио ни комику заплета, ни комику ситуације, па чак ни романескне неочекиваности у радњи и расплету, али се тиме ни издалека не исцрпљује његов репертоар.
Једно од његових најбољих, ако не и најбоље, дјело је свакако "Тврдица". Маштовито осмишљен заплет испреплетани ликови и осјећања, мистерија и шарм старине остављају читаоца без даха, док покушава да открије расплет. Али ријетки су они чији дух може да се мјерe са генијалношћу Писца. Оно што је засмијавало и очаравало масе у седамнаестом вијеку, још увијек је актуелно.
Љубав, једина тема, која никада не мијења облик, која не стари и не умире, била је честа инспирација и Молијеру. Због љубави два човјека више нису отац и син, него сурови ривали у борби за дјевојчину наклоност. У причама и позоришним комадима тога доба, позитивни женски ликови су, обавезно, лијепе, чедне, смијерне, пожртвоване дјевојке, попут Молијеревих Елизе и Марјане. На њиховом путу ка срећи, по правилу стоји или сиромаштво (Маријана), или строг и неправедан отац (Харпагон-Елизин отац).Мушки ликови су као по правилу младићи витешког понашања спремни на све да добију даму, коју желе. Такве улоге Молијер је додијелио Валеру и Клеанту. Поред читаве галерије ликова, који су ту да учине представу, што стварнијом, заслужену пажњу посвећујемо Фросини, сплеткашици и проводаџики доброга срца, која на крају помаже младима да остваре своју љубав. Молиер се побринуо и за ужасну трагедију (бродолом), која је раставила породицу. Стари Анселмо, отац младог Валера који је заљубљен у Елизу, треба дотичном да се ожени. За то је, наравно, заслужан стари тврдица Харпагон, коме "без мираза" замјењује (адекватно) и кћеркину срећу, и љубав, и огромну разлику у годинама...
Све у свему, ово дјело треба прочитати. Међутим, по мом мишљењу, никако не треба пропустити погледати ово дјело у позоришту. Театар има своју драж и вриједност, коју ништа не може замијенити.